Ruptura makule je defekt tkiva retine u predelu žute mrlje, koji može da zahvati celu debljinu retine od unutrašnje granične membrane (lamina limitans interna) do spoljašnjeg sloja fotoreceptora.
Postoje dva osnovna oblika rupture retine: netraumatska i traumatska ruptura retine.
Atraumatske rupture retine su u najvećem broju slučajeva idopatske tj. uzrok nastanka nije najjasniji, ali se smatra da su vezane za procese starenje i najčešće se javljaju kod ljudi starijih od 60 godina i nešto češće kod žena. Posledica su degenerativnih procesa u staklastom telu oka (CV-u).
Staklasto telo je želatinozna supstanca koja se nalazi u unutrašnjosti oka i daje mu oblik. Nalazi se iza sočiva i prostire se do retine sa kojom je spojeno pripojima u nekim delovima. Sa godinama dolazi do skupljanja staklastog tela i ukoliko postoje pripoji u predelu makule, dolazi do trakcije - povlačenja makule od strane staklastog tela.
Pod dejstvom centrifugalne sile može doći do pucanja i odvajanja površinskog sloja retine i formiranja "rupe" u makuli. Kroz otvor na retini ulazi tečnost, koja odiže makulu i pravi otok (edem). Mnogo ređe je uzrok atraumatske rupture retine dugotrajni edem makule, cistična degeneracija , epiretinalne membrane kao i atrofija retinalnih receptora.
Kod traumatske rupture retine mehanizam nastanka je povezan sa dejstvom mehaničke sile na oko koja se prenosi na vitreus i preko "contracup" efekta dolazi do povlačenja i cepanja makule, kao najtanjeg dela retine.
U početku formiranja rupture makule , simptomi su veoma blagi ili neprimetni.
Vid može biti blago zamućen u centralnom delu vidnog polja (centralni skotom) i mogu se javiti iskrivljene slike (metamorfopsija).
Ti se simptomi otkrivaju obično slučajno, kada se zatvori zdravo oko. Vrlo retko se ruptura makule javlja na oba oka, tako da mnoge rupture ostanu dugo neotkrivene.
Nekada pacijent može tačno da opiše kad je rupture nastala, obično kada se razvija naglo.
• Smanjena sposobnost da se uoče fini detalji kada se gleda direktno u nešto, bilo na daljinu ili na blizinu
• Vid je izobličen kao kad se gleda kroz gustu maglu ili talasasto staklo
• Tamna ili slepa mrlja u centru vidnog polja
Ukoliko dođe do rupture makule, pacijent neće potpuno izgubiti vid. I dalje će imati periferni vid i moći će tim okom da gleda sa strane. U tom slučaju zdravo oko preuzima funkciju vida, tako da je moguće obavljati dnevne funkcije.
Ukoliko pacijent primeti simptome rupture makule, potrebno je da se odmah javi kod oftalmologa , kako bi se uradio pregled, dodatna dijagnostika i planirao hirurški zahvat na vreme da bi se zaustavilo širenje rupture i druge komplikacije kao što je ablacija retine.
Pored pregleda uz širenje zenica, biće indikovano i dodatno snimanje aparatom koji se zove OCT (optic coherent tomography). Dobija se snimak i presek retine u predelu makule koji može detaljno opisati rupturu, slojeve koje zahvata, otkriti pripoje sa CV-om kao i da li postoji oticanje tečnosti . Aparat može kod sumnje na rupture makule detektovati postojanje veoma male promene koja se ne može videti na pregledu.
Vitrektomija (MIV23G) je najefikasniji način rešavanja rupture makule. Princip lečenja je da se operativno ukloni deo vitreusa koji povlači makulu i tako je oslobodi trakcije. Nakon toga se u prostor CV-a ubrizgava mešavina gasa i vazduha u obliku mehura. Mehur vazduha vrši pritisak na ivice makularne rupe, što omogućava zarastanje. Zbog toga pacijenti treba da leže sa licem nadole, kako bi vazduh sve vreme vršio pritisak na retinu. Ponekad to može trajati i par nedelja , ali je ovaj postupak apsolutno neophodan kako bi se postigao najbolji rezultat posle operacije. Gas i vazduh nestaju tokom vremena i njihovo mesto zauzima tečnost, a ruptura polako zarasta. Nakon operacije se obično vid vrati u izvesnoj meri, što zavisi od prethodne veličine i trajanja rupture.
Osobe koje su imale rupturu makule na jednom oku imaju veću šansu (oko 10 procenata) da razviju rupturu makule i na drugom oku, u nekom trenutku u svog života. Zbog toga su veoma važni redovni pregledi, kako bi se problem otkrio na vreme i sprečilo veće oštećenje.
U Milmedic očnoj klinici se sa uspehom radi hirurgija makule, a Prof. Dr M. Vukosavljević sa svojim timom i velikim iskustvom, predstavlja garanciju vrhunskog lečenja.
Ukoliko imate nekih pitanja, slobodno nas kontaktirajte, naš tim će sa zadovoljstvom odgovoriti na svako!
+381 60 36 90 900
Radno vreme:
Ponedeljak-Petak:
9-17h
Subota:
9-15h
Nedelja:
Neradan dan